Projektno finansiranje (PDF + EPUB)

Projektno finansiranje

Autor: Petar Subotin, BIRN

Šta podrazumevamo pod Projektnim finansiranjem

Projektno finansiranje podrazumeva realizaciju poslova kroz dobijen novac na osnovu prethodno napisanog i odobrenog projekta.

Projektni ciklus ili „život“ jednog projekta obično ima četiri faze – inicijalna faza, faza planiranja i podnošenja projekta, faza implemetacije i završna faza.

Predlog projekta podjednako mogu pisati svi mediji (elektronski, štampani, online). Često je poželjna međusektorska saradnja radi većeg uticaja na javnost. Jedan primera takvog projekta je „Project for Investigative Journalism and Cooperation Between Media and Civil Society“.

Ključna stvar je ideja projekta koja bi trebalo da je u skladu sa jasnom naznačenim pravilima konkursa. Potrebno je da poznajete tematiku i da posedujete umeće, da predstavite svoju ideju na što jasniji način. Da bi se jedan projekta dobro razvio potrebno vam je vreme – dve do četiri nedelje. Pošto je logika samog projektnog dokumenta često potpuno suprotna od logike novinarskog teksta, potrebno je da posedujete ekspertizu odnosno nekoga ko zna šta je sve potrebno za jedan projekat. Ne bi bilo loše imati novac za unajmljivanje projektnog konsultanta uz kog biste naučili principe rada u razvijanju projektnih aktivnosti, projektnog budžeta i kreiranju projektne aplikacije.

Nakon dobijenog projekta od izuzetne je važnosti adekvatno i tačno sprovođenje projektnih aktivnosti koje mora biti u skladu sa zacrtanom potrošnjom u budžetu i sistemom menadžmenta koji se bazira na rezultatima tzv. result-based management (RBM). Implementacija projekta se prati na osnovu utvrđenih tehnika i alata (kroz RBM) kako bi donator na kraju mogao da bude obavešten o uspešnosti akcije. Veliki broj donatora određeni postotak projektnog novca uplaćuje nakon odobrenog završnog izveštaja. Ukoliko projekat nije dobro sproveden, ostatak novca na koji ste računili vam neće biti isplaćen. Stoga je potrebno da se prvi projekat uradi u saradnji sa ekspertom za projektni program menadžment koji bi čitav tim proveo kroz implementaciju projekta, praćenje rezultata kroz zacrtane indikatore i sastavljanje finalnog izveštaja.

Koje sve vrste Projektnog finansiranja postoje

Nevladine organizacije, asocijacije i udruženja građana koja se bave pitanjima medijskih sloboda, novinarskim izveštavanjem ali i drugim pitanjima usko vezanim za novinarsku profesiju mogu na različite načine da traže finansijsku podršku u realiziciji osmišljenih projekata.

Većina izvora za finansiranje ove vrste projekata je dostupna nevladinim organizacijama, a ne i drugim pravnim licima. Moguće je da medijska kuća na nekim od projekata učestvuje kao partner (affiliated entity, associate). Donatori stavljaju snažan fokus u okviru raspisanih poziva na uticaj – žele da projektne aktivnosti što više „odjeknu“ u društvu, da se za njih čuje, kako bi razultati projekta imali uticaj na društvo i doveli do konkretne promene u društvu. U tom smislu, uloga medija jeste značajna.

Projektno finansiranje možemo da podelimo u sledeće grupe:

• Državni fondovi
  • Ministarstvo kulture i informisanja
  • Gradski sekretarijati
  • Opštine (na primer, Zvezdara, Voždovac, Bačka Topola, Bogatić, Plandište, Kula, Zrenjanin,…)
  • Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
• Strani fondovi
  • Evropska komisija kroz svoje programe IPA, EIDHR, Civil Society Facility,
  • Strane fondacije (USAID, CEI, ERSTE Fondacija, Heinrich-Böll-Stiftung, Konrad Adenauer Fondacija, Olof Palme, Rising Voices, Balkanski fond za demokratiju, Robert Bosch fondacija, Nacionalna zadužbina za demokratiju, Rockefeller Brothers Fund)
  • Ministarstva spoljnih poslova zapadnih zemalja – njihove ambasade u Republici Srbiji (Ambasada Kraljevine Holandije, Ambasada Kraljevine Norveške, Ambasada Ujedinjenog Kraljevstva)
• Sponzorstva (kompanije, mala i srednja preduzeća)
• Crowdfunding – sakupljanje novca od građana, čitalaca, publike koju određeni mediji ima i sa kojom komunicira